Da li muškarci zaista funkcioniraju tako da hladno mogu razdvojiti ljubav i seks?

Draga Ivana,
već neko vreme čitam tvoje blogove, volim i cenim tvoje stavove jer su pre svega ljudski, gledaš stvari iz različitih uglova nisi nikada izričita i nekako si mi kroz sve to postala bliska. Zbog tog osećaja želim da ti ispričam svoju priču.

Nije ona ništa ni bolja ni gora od ostalih priča prevarenih žena ali ipak…

U braku sam više od 20 godina. Imamo dvoje dece, već skoro odrasle. Venčali smo se relativno mladi. Nije uvek bilo lako. Ja sam želela ljubav, sreću, topli dom i činila sam sve za to. Muž je želeo sve to, naravno ali i više, recimo izlaske vikendom do ranih jutarnjih sati, dnevne kafiće, kartanja, pun program. U početku sam bila jako nesrećna radi toga. Noći sam provodila u suzama, drugaricama punila glavu mojim brigama, plakala, plakala, plakala. Onda su došla deca, vrtić, škola, posao… Život je uzeo maha.

Moj rad, vera i istrajnost su se nakon 15 godina isplatili. Krenulo nam je na svim poljima. Imam jako dobro plaćen posao i on je konačno ostvario sebe na poslovnom planu, nakon godina i godina neuspelih pokušaja. Deca uče odlične škole i moglo bi se reći da je pred njima svetla budućnost. Naš brak je postao stabilniji nego ikada pre. Sa mnogo ljubavi i nežnosti. Naše poruke su uvek pune ljubavi. Nikada, ali nikada neko od nas ne dolazi u kuću ili izlazi iz nje, a da se ne poljubi, zagrli. Seks zaista nikada nije bio tema među nama, upražnjavali smo ga i nakon toliko godina braka, više puta nedeljno – što znam da i nije uobičajeno u dugogodišnjim vezama. Kuzili smo se jednostavno, srasli…

On je naravno i dalje imao svoje rituale, ali sa vremenom – verovatno sam kroz tu stabilnost bila ušuškana – nije vise bolelo. Smetalo mi je, naravno. Bio je tu taj mali tračak sumnje, koji se javljao s vremena na vreme, da možda postoji neka tamo, u tim noćima kad nije tu ili kada mislim da je na kartanju… Ponos mi nije dao da ga pitam, jer sam mislila ako svoje sumnje izgovorim na glas, onda ću tim sumnjama dati pravo na život, a on će pomisliti da sam slaba, nesigurna… Jer ja sam uvek pozitivna, uvek nasmejana i srećna i sve mi nekako ide lako u životu haha….

A onda sam pre par meseci saznala, da on, moj muž, otac moje dece, onaj koji mi svakodnevno izjavljuje ljubav, ima već vise godina ljubavnicu. Mladu ljubavnicu. Tek neku godinu stariju od njegove dece. Klinka. Šok, bol, neverica i totalni haos. Raspad sistema. Izbacila sam ga iz kuće. Nekim čudom nisam bila ljuta, rekla sam mu da je to njegov izbor, i da mu želim svu sreću. Znala sam da me voli, ili bar voli taj svoj život sa mnom.

Imao je sve. Zaista sve. A želeo je više.

Shvatila sam da on nikada neće biti potpuno srećan. Da mu nije dovoljno sve to. Želeo je i da mu se dive na tome što ima. Savršen svet što bi mnogi voleli da imaju, a onda over the top, i mladu ljubavnicu.

Kajanju naravno nije bilo kraja s njegove strane. Opravdanje nije imao nikakvo. Naravno. Nije znao kako je to sve počelo, jednostavno krenulo je, bilo je neobavezno i trajalo je. Kaže, u neku ruku je srećan sto sam saznala, jer se zapetljao… Ne znam šta da mislim o tome. Da mu je značila nešto??? Naravno da nije, to je njegov odgovor, i bez obzira na ishod našeg braka on nikada ne bi bio sa njom, jer ona nije devojka za vezu. Ne bi se blamirao da bude sa tom ženom, zbog koje je izgubio sve. Ne bi voleo ni da mu deca imaju takve žene. I voli me naravno… Ja sam ljubav njegovog života…

A ona??? Ona naravno nije ni lepša, ni bolja, ni pametnija… Naravno, on je za nju bio frajer, divila mu se, valjda. Možda ga je i volela – to ne zna, kaže da je nije pitao….. Naravno… Žarko želim da znam, šta ona misli o tome, ali mi opet taj glupi ponos ne dozvoljava da je pitam. Jer ako je pitam, dajem joj na značaju.

Posle nekog vremena sam odlučila da mu dam šansu. Teško je, poverenje je nestalo, ja sam nesigurna, ne želim da mu prigovaram stalno… A ona je u mojoj glavi non-stop! Špijuniram joj profile društvenih mreža, ne samo njoj nego i njenim prijateljicama, kao neka paćenica. On ne odlazi više nigde, ali znam da bi želeo više nego išta, jer je to bio sastavni deo njegovog života. Ako je još nekada vidi, ili ako ode na to mesto – gde je ona – može da odmah pokupi svoje stvari – rekla sam mu.

Vreme prolazi, vreme leči sve, sve manje boli… Ali boli i dalje. Ponekad ga pogledam i shvatam da je to taj isti čovek koji mi je u isto vreme govorio da me voli, a spavao je sa drugom. Da li je to moguće?

Da li muškarci zaista tako funkcionišu, da hladno mogu razdvojiti ljubav i seks? Ne razumem baš. Osoba sam koja sve analizira i sve mora da ima logično objašnjenje. Ali to mi nema logike. Nikakve. Strah je prisutan. Šta ako to uradi ponovo? Umorna sam. Bojim se da sam bacila godine, da sam prevarena za mladost. Da sam bacila bisere pred svinje. A tako želim da sve bude kao pre. Ne znam dalje…..

• Teskt: Čitateljica (ime i prezime poznato uredniku)
• Foto: Pixabay.com
• Pripremila: Ivana Grabar