Većina ljudi želi se sama uvjeriti onda kada za to bude spremna. Poštujem to. Postoje i oni koji sumnjaju nešto – ali ne žele znati istinu. Ne kopaju i ne istražuju. Jednostavnije im je živjeti u ne znanju. Dobro im je tako – poštujem i to. Svatko sebi bira i odlučuje, a ja u međuvremenu ne želim prljati ruke

Strpljivo sam stajala u parfumeriji čekajući da se prodavačica oslobodi mušterije kojoj je već dobrih 10 minuta pokazivala parfeme, trudeći se pomoći u odabiru. Nisam gledala niti čovjeka koji je birao, niti sam slušala razgovor. Samo sam je htjela nešto priupitati. Čekala sam.

–Hm, pa što mislite: ovaj predzadnji ili ovaj zadnji? Ista su marka, samo drugačije miriše… Gospođo – u tom se trenu okrenuo prema meni i nastavio: Dođite mi, molim Vas pomoći u odabiru parfema. Vi ćete sigurno znati dobro odabrati!

Podigla sam glavu i pogledala ga. I on je tek tada pogledao mene – onako, za prave. Znali smo se iz davnih „prijašnjih života“, dok sam još bila u braku. Dijelili smo onda isti krug ljudi. To su oni totalno nebitni ljudi koji su mi slučajno prolazili kroz život, a s kojima više nisam imala doticaja nakon što sam završila s tim periodom života. E, pa on je bio jedan od njih. Nikada mi se nije sviđao, a danas sam shvatila kako sam i tada, kao cvitak mladi, imala dobar nos za njušenje prepredenjaka, premazanih svim mastima.

Ohooo!! Zumirali smo se! On s dva parfema u rukama – izbezumljen, meni bed što sam uopće „upala“ u tu priču, a prodavačici nije bilo ništa jasno.

–Daj mi pomozi, ti ćeš sigurno znati odabrati dobar parfem! – zamolio me kulturno. A što je drugo i mogao? I ovako mi je sve bilo jasno.

–Dobar dan! Kome kupujete parfem; mlađa ili starija? – ja odmah pa u glavu!

–Mlađa je – rekao je i nasmiješio se u kutu lijeve usnice. Onako – ponosno.

–Ok, rekla sam, dok je prodavačici sad već sve bilo jasno.

Mislim da joj je i prije mene sve bilo kristalno jasno. Pa ne kupuješ parfem za vlastitu ženu pola sata, birajući, mirišući, isprobavajući… Ženi kupiš parfem kojeg voli – jer točno znaš što ima, ili želi… Ili koji ukus ima. Dođeš, kupiš, zapakiraš i ideš van. Hm… Ovo je bio parfem za „nekog posebnog“. Da…

–Ja bih odabrala ovaj! – izdvojila sam parfem od nekih 500 kn. Pomislila sam si, barem se isprsi, frajerčino, pa kupi skuplji parfem za tu djevojku. Neka te mala zapamti po nečemu!

–Može! Hvala ti. Molim vas, zapakirajte mi ovaj u crveni, fini papir – obratio se prodavačici, pa onda opet meni, onako ful ljubazno: Ivana, još jednom, puno ti hvala. I …. Molim te.. Ako te mogu zamoliti… Nismo se sreli. Ok? Ništa nisi vidjela. Ja ovdje nisam niti bio u stvari.

Nisam neki posebno gadljiv tip, ali… U tom trenutku digao mi se želudac. Pogledala sam ga i odgovorila:

–Naravno da neću zucnuti. Samo ćete dobiti kolumnu! – rekla sam i nasmijala se lijevim kutom usne kopirajući njegovu facu od maloprije.

-Ahahaahah – nasmijao se grohotom i s oba kuta usana niti ne sanjajući kako će se ostvariti ono što sam mu rekla.

Kada je otišao, napokon sam i ja došla na red. Pitala sam prodavačicu što sam trebala, kupila par sitnica, a onda se na kasi oplela priča… Koliko one svakodnevno vide takvih i sličnih situacija, a ne smiju zucnuti. Koliko se parfema prodaje za „one druge“ žene… Ijao! Razvezale smo priču. Mislila sam kako sam samo ja alergična na takve frajere, međutim nisam jedina 🙂

Hm.. i što sada? Što biste vi napravili? Reći ili ne reći – pitanje je sad?

Iskreno, mene za ovog gospodina, njegovu ženu i ljubavnicu boli briga, jer nisu dio mog života! Njega poznajem površno. Ženu mu znam tek iz viđenja – znači, još površnije. Ne znam niti kako se gđa zove. Mislim, žalim je, ali.. Što bih joj uopće rekla? Da sam pomogla njenom mužu odabrati parfem za  ljubavnicu? Hvala, ne bih se više na takav način petljala u ničije odnose, a kamoli brak.

Jednom sam to napravila – rekla dragoj osobi da joj se partner mjesecima viđa s drugom. A prije toga, danima sam se mučila: reći joj, ili ne reći? Nisam mogla spavati koliko me je to proždiralo. Odlučila sam i rekla joj sve polako i obzirno, birajući riječi. Nakon što sam joj ispričala ono što znam ovako mi je na sve odgovorila:

-Nisi mi to nikako smjela reći!

Ostala sam ko´ pegla jebote! Pa, rekla sam joj sve to iz dobre namjere… I zarekla sam se sama sebi nakon toga: Nikada više! Samo sam napravila pomutnju i frku, on je naravno negirao, ja sam ispala glavni negativac i luđakinja, pa čak i ljubomorna jer sam i sama bila prevarena žena, pa je ispalo da filozofiram i zabrijavam… Ona se naljutila, on me skoro namlatio… Ma daj!

Na kraju balade, ljudi iz te priče su „popeglali“ svoju ljubavnu situaciju – za idućih par godina, a onda je definitivno puklo, sav drek je izašao na površinu pa je smrdjelo do Zagreba i nazad! Nakon 4 godine (napokon sam) dobila ispriku i priznanje kako sam bila u pravu i kako me trebala poslušati… Ma daj, to mi nakon toliko godina apsolutno više ništa nije značilo. Jer, sve te godine smrdjela sam sama sebi što sam se uopće išla petljati u nečiji privatni život. I zbog toga i svoje iskrenosti osjećala sam se preloše. Ne bih više, hvala.

Iskrena sam osoba i takve me stvari užasno opterete. Ali, nisu svi iskreni ili jednostavno, ne žele znati istinu. Ponekada je bolje prešutjeti u ovakvim situacijama, nego se petljati u nečiji život. Nemam dozvolu za to. U stvari – nitko je nema. Većina ljudi želi sama opizditi glavom u zid! Većina ljudi se želi sama uvjeriti onda kada za to bude spremna. Poštujem to. Postoje i oni koji sumnjaju nešto – ali ne žele znati istinu. Ne kopaju i ne istražuju. Jednostavnije im je živjeti u ne znanju. Dobro im je tako – poštujem i to. Svatko sebi bira i odlučuje, a ja u međuvremenu ne želim prljati ruke. Naučila na vlastitoj koži.

Međutim, da mi je žena od gospona iz parfumerije prijateljica ili da smo povezanije, sigurno bih joj rekla ili nekako dala do znanja… Nešto bih napravila – jer ne bi mogla živjeti s tim da joj ovo prešutim. Ne, ne bih bih izdržala. Rekla bih joj! Međutim, u ovoj situaciji…

Moja usta su zatvorena i on može biti na miru. Samo sam napisala kolumnu o oženjenom muškarcu koji je ljubavnici kupio parfem. Sasvim slučajno smo se zadesili u isto vrijeme, na istom mjestu. U stvari, ja njega uopće nisam vidjela jer on uopće nije bio u parfumeriji, niti je kupovao ljubavnici parfem. Nisam niti ja bila u parfumeriji. Niti ste vi ovo pročitali.

P.S. Nadam se da je ljubavnica bila zadovoljna parfemom.

Narudžba knjiga: marketing@pinkpen.com.hr