Kada se ne stavi točka na i, pogotovo kada se radi o ljubavnom odnosu, onda se ta priča nikada niti ne završi, nego se rastegne u beskonačnost …

Očigledno postoje razlozi zašto se u nekim situacijama ne stavlja točka na i, nego se namjerno ostavljaju točkice u nizu… Jedan od razloga je taj što žena i muškarac, glavni glumci iz priče, niti ne žele da njihova priča bude završena, zato ta priča niti nema točku na kraju. To je moje mišljenje.

Imam prijatelja s kojim često popričam o muško-ženskim odnosima. Miljenik je žena i mijenja ih kao na traci, stoga mi je bio inspiracija za nekoliko izuzetno kreativnih kolumni. Volim popričati s njim jer je „igrač kod žena“, pa me je zanimalo sve o tome.. Zaista mi je objasnio (sa svog „muškog“ gledanja stvari i svog „bogatog“ životnog iskustva), puno „trendi“ situacija, koje meni nikako nisu bile jasne: paralelne veze, mijenjanje partnerica kao na traci, laganje, prikrivanje, ne javljanje…
Za mene je on čudak, međutim znam i pozadinu te njegove trenutne „faze“ koju živi. Nadala sam se da je s vremenom došao k pameti, međutim (još) nije. Možda se samo malo primirio – prije bih tako rekla. Imam feeling da da se umorio od svega … Od  izlazaka i opijanja, lumpanja po cijele noći, divljanja, od žena i bježanja od istine, a istina je ta da još uvijek nije prebolio curu s kojom se razišao prije nekoliko godina. Znam da sve to što on radi, radi iz inata njoj – to on tako tumači.. A ja kažem da se inati samome sebi zato jer je seronja!

Neki dan mi je otvorio dušu, po prvi puta do kraja. Uvijek je, baš sve do sada, prepričavao na način da se hvalisao. Djelovao je kao da ga boli briga za sve! Uživao je u tom sado-mazo načinu svog života!

Međutim, neki dan preda mnom je bio jedan totalno drugi muškarac: tih i miran, koncentriran – bez petarde u guzici, emotivan i bez hvalisanja koga je „okrenuo“ prošli vikend, bez priče o tome tko je trenutno „u kombinaciji“ za idući vikend i ostale gluposti … Bio je ko´ bubica.
Znao je da sam se vidjela s njegovom bivšom – poslovno surađujemo, pa me pitao kako je ona… kako se snašla u drugome gradu u  kojem sada živi. I tu je krenulo razotkrivanje. Do kraja!
-Aaaaa šta govori moja ljubav? – počeo je.
-Koja ljubav? – zezala sam ga obzirom koliko je žena profiltrirao kroz svoje ruke, praveći se da ne znam na koga misli, premda sam znala od prve da misli na nju.
-Moja ljubav … Jedna i  jedina! Znaš ti dobro na koga mislim i za koga te pitam! – bio je uporan.
-A ništa ne kaže. Radi cura! Kuća, posao.. dragi.. 🙂 – piknula sam ga malo s tim njenim frajerom, jer znam da mu se kosa diže na glavi kad ga spomenem.
-Ah, ljubav je to! – rekao je za njih u sprdnji. Nikako se s tom vezom nije mogao pomiriti.
-Ah, ne znam baš koliko je to prava ljubav! – rekla sam onako baš iskreno, ne razmišljajući kamo će to odvesti.
-Ma, samo neka je ona meni sretna… – uzdahnuo je.

Fakat me zabrinulo njegovo ponašanje. Ne sliči mi to na njega nikako!

-A ti se frajeru još nisi smirio, što se nje tiče? Još si lud kako vidim, ha?!
-Kad nekog voliš, voliš…. Sjebano je to! – napokon je to izrekao.
-Da li se čujete? Jeste u kontaktu? – zanimalo me je sada baš sve.
-Naravno da ne, što ti je!
-Evo ti onda još jedna njena slika s facebooka, čisto da je vidiš malo! – znala sam da su blokirani na fb, pa sam mu skinula jednu njenu fotku, pokušavajući cijelu stvar zarotirati na šalu.
-Vidio sam vidio, ne brini 🙂 Imam ja svoje izvore preko kojih joj gledam fotke! – ispalio je kao iz topa. Neka je sretna i neka uživa s njim, kada nije mogla sa mnom…
-Jebiga stari, ti si malo vjetropirast. A žene to ne vole! S ovim je možda našla svoj mir!
-Jebiga stara – nasmijao se – Znaš kako kažu? Doći ću i ja na sebe jedan dan…
-A možda da se samo malo smiriš i dokažeš joj da si normalan, mislim da bi je možda čak mogao vratiti.. Ne znam ja koliko ona njega može voljeti? Prestrog mi taj njen izgleda! Zar bi ga ti mogao voljeti? – zaista mi se taj njen tip nikako nije činio drag.
-Ja ga ne bi mogao gledati, a kamoli šta drugo… Vidiš da sam se umirio, nema me nigdje. Idem na posao i kod kuće sam i to je to… Nigdje me nema! – branio se.
-I ona puno radi, ful…. Često je na putu. Ne čini mi se baš presretna, znaš. Više je umorna i rastrgana od svega, nego sretna. Čak imam feeling da joj niti ta lova koju dragi ima, više toliko ne znači … A, koliko čujem, šuška se, da njemu u zadnje vrijeme, što se posla tiče, baš i ne cvatu ruže, pa je postao strašno nervozan. (Zaista sam to čula).
-Čuo sam i ja da mu posao propada abnormalno i da je dosta nervozan zbog toga. Pričao mi je jedan njen rođak, ostali smo dobri,  da se njih dvoje znaju baš strašno posvađali u zadnje vrijeme. Čak misli da ju je ovaj zna i pljusnuti kada se posvađaju. Zamolio me da ne govorim dalje, čovjeku se glupo petljati. Znaš, mislio sam skupit hrabrosti i poslat joj poruku kada sam to prvi put čuo, ali iskreno, nemam muda majke mi… Možda kad bih ju sreo negdje da joj mogu reći u oči šta mislim, al´ ovako ne! Nemam je gdje niti sresti… – spustio je glavu i ušutio.

Ostala sam i ja malo iznenađena, priznajem. Ali mi ni on nije bio jasan!

-Ne kužim uopće što joj to treba i zašto to trpi! Eto, to je moje mišljenje! – rekla sam, pa sam nastavila: Ja bih joj, da sam na tvom mjestu postavila samo jedno pitanje: Da li ga voliš?
-Stara, nemam hrabrosti poslati joj poruku, majke mi… – nije se dao nagovoriti.
-Zar je moguće da bi je taj njen udario? – razmišljala sam na glas.
-Ooo da! I to ne samo jednom. Meni je toliko do nje stalo da znam sve o njenom životu. Sve! A kada sam čuo da je digao ruku na nju, popizdio sam toliko da sam mislio ubit gada od batina i poslat ga u bolnicu… Ali, nije to više moja stvar i bolje bi bilo da se okrenem svom životu i svojoj budućnosti, jer nema smisla borit se s nečim čega više nema… Fakat se pomirio sa situacijom.
-U šoku sam! Ne vjerujem! – ne mogu razumjeti cure koje trpe takve frajere. Strašno! Zašto ste vi prekinuli? Zbog njega, zar ne?
-Kad smo bili u krizi i kad je bilo milion sranja, on je uletio ko´ Batman! A imao je i odličnu priču. Upoznali su se preko posla. Otvorio joj je poslovno neka vrata, bio je utjecajniji i financijski potkovaniji, a njoj je to imponiralo. I jebiga! Iz inata meni je otišla k njemu i sad joj je kako je… To se zove karma. Tko zna šta život nosi.. Nije ona sretna. Čuo sam i ja to. Ja je ne vidim, pa ne znam. Da je sretnem, sve bih joj pročitao u očima.

-Ma, u kakvom ste bili sranju i krizi kad je otišla s njim? Ne kužim kako joj je on uletio i s kojom pričom? – ništa mi više nije bilo jasno.
-Kako ne kužiš? Ponudio joj je neke poslovne kombinacije o kojima je maštala, zarotirao ju je u neke poslovne krugove koji su joj imponirali.. I malo po malo, nakon samo par tjedana otišla je s njim. Čovjek joj se činio kao dobitak na lotu! Ima lovu! To je to, a ja sam joj doma kipao što toliko radi i putuje stalno. Počele su svađe, sranja i klinac! Ona mi se počela svetiti, izlaziti navečer i zajebavati me, a ja sam samo htio da smo više zajedno. Ispao sam ljubomoran konj jer se nisam se slagao s nekim njenim odlukama.. i eto! Išao sam joj sigurno s tim na živce.

Samo ne kužim jednu stvar! Bila je moja cura i živjela je sa mnom tri godine, a s ovim se počela javno pokazivati samo dva tjedna nakon što je odselila od mene! Ispala je klasična sponzoruša! I zato joj je tako sada! – bio je vidno uzrujan. Vratio se u prošlost i slikom i tonom.

-A ti frajerčino!? Nisi se borio za nju, ha? – pokušala sam ga malo dignuti  na foru, ali bez uspjeha. Pogledao me mrtav – ozbiljan i odgovorio mi takvim tonom da mi se sledila krv u žilama:
-Nakon što sam se htio ubit, odmakao sam se od nje.
-Ma, ti si konj! Zašto si se htio ubit? Da li si normalan? – ovaj detalj nisam znala! Ići se ubiti zbog toga što ga je ostavila cura i otišla s drugim? E, moj frende…
-Eeeee lijepo… Htio sam se ubit! Nije bitno kako. Bio sam baš sjeban i htio sam si olakšati. Satrla me! Od onda se ponašam tako kako se ponašam prema ženama. Bez osjećaja.
-Koliko je prošlo vremena od kad ste prekinuli?
-Godinu i 10 mjeseci i 17 dana – odgovorio je ko´ iz topa.
-Sve znaš u milimetar i sekundu! – zezala sam ga.
-E da, znam. A hodali smo tri i pol godine, a tri pune godine smo živjeli skupa.
-Pa, ja ne kužim što vam se dogodilo da je puklo tako bez veze! – i dalje pokušavam dokučiti pravi problem. Šta misliš, jel´ te voljela?
-Je garant. I to jako … Kao i ja nju. – pogledao me, a mene su prošli trnci. Jebem ti sve!
-Čekaj, ja i dalje ne  kužim. Ostavila te i otišla s drugim. Od kad ste zadnji put bili skupa dok nije javno počela izlaziti s ovim, prošlo je jako malo vremena, je li tako? A što je bilo u međuvremenu? Jeste li razgovarali o vama, o svemu? – i dalje sam pilila po svom.
-Nikad nismo nakon toga pričali. Nakon toga niti slova, riječi.. poruke.. poziva. Ni A ni B!
-Pa ja sam luda! Šta si joj napravio da te tako ostavila, priznaj! – inzistirala sam.
-Svašta sam joj rekao… Svašta ružnoga. – sagnuo je glavu.
-Šta svašta? Šta ružno? – pila sam mu krv na slamku.
-A ono, izdijelio sam joj svakakve drolje i sponzoruše i svašta! – napokon je to prevalio preko jezika.
-E jebiga, frende, povrijedio si je – rekla sam mu tiho, jer je i sam znao da ju je povrijedio.
-A ona mene kao nije povrijedila?! – sad je već bio pomalo nervozan – Satrla me! Sve sam bio dao za nju! Sve! A ostao sam gol i bos.
-Ti si konj! Javi joj se! Šta možeš izgubiti? – uvjeravala sam ga da joj se nakon toliko vremena javi.
-A ne znam šta mogu izgubiti. Ništa ne mogu izgubiti, ali nemam muda i to je to! – ponovio je koliko je slab na nju.
-Seronja, za 20 godina lupati ćeš glavom u zid! Možda još sve možeš promijeniti. Pošalji joj e-mail na poslu! Pa, da! Pošalji joj mail! – sada sam već bila uporna do bola i mislila sam da ću ga slomiti.

–I sama znaš da mogu sve, ali pred njom i u vezi nje ne mogu ništa. Ona je jedina ženska osoba kojoj jednostavno ne mogu poslati poruku – završio je.

Kompa, i svi ostali njemu slični, slušajte malo sada! Gdje je problem? Zbog čega se toliko mučite? Što je najgore što se može dogoditi ako se javite osobi koju ste voljeli i koju još volite, o kojoj maštate, s kojom ste se naglo razišli i nikada više niste razgovarali?

Nikada niste stavili točku na i, jer te točke niti nema. Vi vašu priču nikada niste niti završili – ostala je plutati negdje u među prostoru. Vi mislite da ste je završili, ali niste, jer niste nikada razgovarali o vama, o problemima i razlozima zbog kojih ste se razišli… Vi nikada niste o tome razgovarali jer ste pre ponosni i jer se inatite. Mislite da se inatite takvim ponašanjem osobi koju ste voljeli / volite još uvijek? Ne, inatite se i mučite sami sebe, a vaša priča nije završena. Vi je niste završili. Vaša nerazriješena priča/veza/situacija,  pluta iznad vaših glava cijelo ovo vrijeme i ne da vam mira! Kako to ne vidite!?

Da biste krenuli dalje, da biste mogli disati i biti čiste glave – sve stvari iz prošlosti morate zatvoriti i posložiti u ladice. Nigdje nema repova, a kamoli ovakvih ne razriješenih situacija! Sve se mora razriješiti do kraja i staviti točka – pričali smo već o tome!
Zamislite sad ovog mog frenda. On se skoro dvije godine muči sam sa sobom, grize se i ubija jer su razlozi njegovog prekida s curom koju je volio, ostali u zraku. Oni nisu nikada, ali NIKADA poslije, o tome razgovarali. Možda joj je samo trebao reći: Oprosti na onim ružnim riječima, znaš da nisam tako mislio.

Ili: Volio bih s tobom razgovarati i ispričati se ako sam te povrijedio. Bili smo toliko skupa, zaslužujemo staviti stvari na svoje mjesto. Pobogu, bili su toliko vremena skupa, trebali su to razriješiti kao odrasli ljudi, ispričati se za sve što su jedno drugome učinili i krenuti dalje.

Što se najgore može dogoditi da joj pošalje poruku?
a)    Da ga ignorira i ne javi se, ne odgovori na poruku ili
b)    Da izglade odnos i da mogu krenuti dalje
I to su sve opcije.

Ovako se oboje špiče i inate jedan drugome. On se ubija u lošem načinu života, a ona trune u vezi iz inata. Do kada tako? Zbog čega tako? Kome pakoste? Jedino sebi.

Ljudi, rješavajte svoje zaostale vagone! Ne vucite ih za sobom cijeli svoj život. Teret su. Ne živite svoj život iz inata jer ćete na kraju plakati samo vi! Zbog koga živite? Zbog sebe ili zbog drugih?
Živimo svoj život iz gušta i uživajmo u njemu! Živimo za sebe i za ono što nas čini sretnima! Živimo bez teških vagona! Živimo, jer je život prekratak da bismo se inatili!

Do iduće srijede,
Vaša Ivana Grabar

Autor: IVANA GRABAR

• Foto naslovnice: Josip Čekada

SVE KOLUMNE AUTORICE – OVDJE 

Kontakt:

• Mail: ivana@pinkpen.com.hr
• FB stranica: PINK PEN IVANA GRABAR