Skoro smo godinu dana zajedno… Ali samo nas dvoje… Mislim da shvaćaš što želim reći?

Draga Ivana….Evo javljam ti se s jednom neobičnom pričom. Mislim da si već pisala o tome, ali eto želim čuti tvoj odgovor na svoj „problem“.

…Dakle…izašla sam iz jako lošeg braka s dvoje djece. Bio je to brak u kojem je bilo i psihičkog i fizičkog nasilja.. Od razvoda je prošlo sada već četiri godine…Ružne slike se brišu, zaboravlja se polako …

Ušla sam u jednu predivnu vezu. Sada smo već 11 mjeseci zajedno… Ali samo nas dvoje… Mislim da shvaćaš što želim reći? Tu smo samo On i Ja, bez moje djece – njih zna jedino iz mojih priča o njima, bez naših roditelja – meni su moji roditelji najveća podrška u životu, u svim mojim usponima i padovima. Moji znaju za NJEGA ali se nisu upoznali, a njegovi roditelji niti ne znaju kako im sin ima curu. Možeš to vjerovati??

Pokušala sam par puta načeti s njim tu temu. Svaki put se jako se zacrveni i kaže da mu je neugodno, da su mu se roditelji prije petljali u život i razorili odnose. Njegovi žive u drugom gradu, ali mu sestra živi tu, u istome gradu kao i mi. Kada ga ona zove na mobitel, on mi uvijek onako pokaže prstom i kaže:

Šššš, sestra me zove!

Na moje: Želim upoznati tvoju sestru –  on se sav zacrveni i postavi mi pitanje: “A zašto bi to htjela?!” … Stvarno je divan prema meni, brižan… Nešto što nisam do sada upoznala, ali ovaj dio mi nije jasan, pa se pitam jel´ se ON mene srami? Da li se boji da bi ga upoznavanje obvezalo na nešto više, a nije spreman na to? Ja uopće ništa od toga ne tražim, ali dobivam dojam da me ne cijeni dovoljno.. Voljela bih čuti tvoje mišljenje. Hvala ti!

Čitateljica 

  • Tekst napisala: Čitateljica (ime i prezime poznato urednici portala)
  • Tekst uredila i pripremila: Ivana Grabar
  • Kontakt za rubriku PISMA ČITATELJA: marketing@pinkpen.com.hr 
  • Foto: Pixabay.com